Imaš problem kada se nalaziš u okruženju više ljudi da kažeš šta misliš? Sputava te to da li ćeš reći nešto što ne treba, ili nešto što će uvrediti nekoga? Ili čak možda da ne pogrešiš u govoru, pa ćeš biti ismejan/a? Ne brini. Sledećim textom pokazujemo da tako nešto ne može da se desi kada malo pripaziš na način govora, ponašanje pri govoru i ako dobro slušaš o čemu se priča.

Prva stvar koju treba da znaš je da dobro slušaš. Ako ti neko nešto priča ili ako ne priča samo tebi već i drugima, trebalo bi da ga/je slušaš pomno. Tako ćeš sigurno znati o čemu taj neko priča, a istovremeno ćeš zaslužiti da i taj neko tebe sluša dok ti pričaš. Znaj da nije obavezno da ti nešto prokomentarišeš iz neke priče. Jednostavno kad te neko pita, ili ako imaš potrebu nešto da kažeš, nadovežeš se nekom svojom pričom itd. Nema potrebe da pričaš i komentarišeš ako to ne želiš ili nemaš šta da kažeš.

Verovatno ovo nisi znao/la ali veoma je bitno i kako se izražavaš i pokrete koje praviš tokom govora. Tako ljudima govoriš kakva si ti osoba u stvari. Ako pričaš normalnim tonom, pokreti ruke su ti stabilni i tvoja trema (ako je imaš) se ne vidi, ljudi će pomisliti da si ti dosta dobar govornik. Ali ukoliko se znojiš dok pričaš, obaraš čaše u kafiću, zamuckuješ, to im se nikako neće svideti.

Da bi rekao/la ono što misliš treba da znaš da je to isključivo tvoje mišljenje i da je bitno to da istakneš. Znači, iako 10 ljudi govori suprotno, tvoje mišljenje je samo tvoje. Znaj da ima situacija kad taj jedan bude u pravu.

Naravno nikad nemoj da tvrdiš da si ti u pravu, ako i malo sumnjaš da nisi. Bolje je upotrebiti fraze: «Ja mislim da nije tako..» ili «A da nije možda ovako» ili «Meni se čini da je bilo ovako..» itd… Jer sukob mišljenja je čest razlog za svađe. Tada ljudi misle da neko pokušava da ima nametne svoje mišljenje, a to nikako ne valja. Pa stavi se u situaciju da neko tebi pokušava da nametna neko mišljenje o nečemu. Ne bi bilo u redu.

Bitno je i da prilikom izlaganja svog mišljenja drugima, dobro razmisliš da li je stvarno to tako bilo. Nekad je bolje i mišljenje zadržati za sebe ako nisi siguran/na da je to tako bilo, nego reći i tvrditi svoje mišljenje pa da se posle ispostavi da nisi bio/la u pravu. To može dosta da utiče na tvoj socijalni život, pogotovu ako se ponovi više puta. I to utiče na mišljenje drugih o tebi. Kad bi se to ponavljalo niko ne bi cenio tvoje mišljenje.

Ukoliko budeš ispoštovao/la ovih nekoliko pravila tvoje mišljenje biće cenjeno u tvojoj okolini.

Ali postoji još nešto. Da bi tebe ljudi cenili, moraš i ti njih. Kao što sam ranije pomenula, slušajući njih, tako postižeš da i oni slušaju tebe. Takođe, poštujući njihovo mišljenje, drugi će poštovati tvoje. Pomenuto je ranije da je sukob mišljenja češta pojava, i to je logično, jer svi smo različiti, pa su i različita mišljenja česte pojave. Bitno je da ti istakneš da je to isključivo tvoje mišljenje i da možda i nije tačno, ali moguće je. Tako postižeš da ljudi oko tebe cene i tebe i tvoje mišljenje.

I naravno, tako istovremeno iskazuješ svoje mišljenje, a poštuješ tuđe.