Имаш проблем када се налазиш у окружењу више људи да кажеш шта мислиш? Спутава те то да ли ћеш рећи нешто што не треба, или нешто што ће увредити некога? Или чак можда да не погрешиш у говору, па ћеш бити исмејан/а? Не брини. Следећим теxтом показујемо да тако нешто не може да се деси када мало припазиш на начин говора, понашање при говору и ако добро слушаш о чему се прича.
Прва ствар коју треба да знаш је да добро слушаш. Ако ти неко нешто прича или ако не прича само теби већ и другима, требало би да га/је слушаш помно. Тако ћеш сигурно знати о чему тај неко прича, а истовремено ћеш заслужити да и тај неко тебе слуша док ти причаш. Знај да није обавезно да ти нешто прокоментаришеш из неке приче. Једноставно кад те неко пита, или ако имаш потребу нешто да кажеш, надовежеш се неком својом причом итд. Нема потребе да причаш и коментаришеш ако то не желиш или немаш шта да кажеш.
Вероватно ово ниси знао/ла али веома је битно и како се изражаваш и покрете које правиш током говора. Тако људима говориш каква си ти особа у ствари. Ако причаш нормалним тоном, покрети руке су ти стабилни и твоја трема (ако је имаш) се не види, људи ће помислити да си ти доста добар говорник. Али уколико се знојиш док причаш, обараш чаше у кафићу, замуцкујеш, то им се никако неће свидети.
Да би рекао/ла оно што мислиш треба да знаш да је то искључиво твоје мишљење и да је битно то да истакнеш. Значи, иако 10 људи говори супротно, твоје мишљење је само твоје. Знај да има ситуација кад тај један буде у праву.
Наравно никад немој да тврдиш да си ти у праву, ако и мало сумњаш да ниси. Боље је употребити фразе: «Ја мислим да није тако..» или «А да није можда овако» или «Мени се чини да је било овако..» итд… Јер сукоб мишљења је чест разлог за свађе. Тада људи мисле да неко покушава да има наметне своје мишљење, а то никако не ваља. Па стави се у ситуацију да неко теби покушава да наметна неко мишљење о нечему. Не би било у реду.
Битно је и да приликом излагања свог мишљења другима, добро размислиш да ли је стварно то тако било. Некад је боље и мишљење задржати за себе ако ниси сигуран/на да је то тако било, него рећи и тврдити своје мишљење па да се после испостави да ниси био/ла у праву. То може доста да утиче на твој социјални живот, поготову ако се понови више пута. И то утиче на мишљење других о теби. Кад би се то понављало нико не би ценио твоје мишљење.
Уколико будеш испоштовао/ла ових неколико правила твоје мишљење биће цењено у твојој околини.
Али постоји још нешто. Да би тебе људи ценили, мораш и ти њих. Као што сам раније поменула, слушајући њих, тако постижеш да и они слушају тебе. Такође, поштујући њихово мишљење, други ће поштовати твоје. Поменуто је раније да је сукоб мишљења чешта појава, и то је логично, јер сви смо различити, па су и различита мишљења честе појаве. Битно је да ти истакнеш да је то искључиво твоје мишљење и да можда и није тачно, али могуће је. Тако постижеш да људи око тебе цене и тебе и твоје мишљење.
И наравно, тако истовремено исказујеш своје мишљење, а поштујеш туђе.