Разочарана сам у птице које ћуте овог јутра,

Желим да не будем, макар се трудим али,

Разочарана сам, знам – бићу и сутра

И због тога се разочарана будим.

 

Рећи ћу ти зашто се осећам овако

Сломљено изнутра, ограничена свиме,

Осећам се као да ме познаје свако,

Али се нико не поноси тиме…

 

Без везе је кад схватиш ниси посебан ни у чему,

Да те не воли ни онај кога волиш снажно,

И да си просечан, све у свему,

А у себи лажеш – није ми то важно.

 

Рећи ћу ти зашто се осећам овако

Сломљено изнутра, ограничена свиме,

Осећам се као да ме познаје свако,

Али се нико не поноси тиме…

Тамара Јелић