Не тражим што је ваше него вас

Овим речима, које је могла изрећи само пламена апостолска љубав према ближњем, исказана је суштина односа хришћанина према Богу и Бога према хришћанина. Љубав Божја морала би да каже: „ Ти хришћанине, постојиш мене ради; мене ради милостињу делиш; мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела мене ради чиниш; мене ради цркве зидаш. Све је то добро, и све је то мени угодно, но ти си мени дражи од свега тога; на крају крајева, ја не тражим ништа од света тога него тражим, само тебе“.

Љубав хришћана, пак могла би да каже: „ Ти ми Господе, здравље дајеш, и то је добро. Ти светлост палиш, кишу пушташ, громом ваздух освежаваш, и то је добро. Ти дајеш богатство и мудрост и пород, и безброј многих других добара. Ти обилно дајеш на трпезу овог живота. И све је то добро и предобро. И све то примам са благодарношћу. И на крају крајева, то је само ивица скута Твог; на крају не тражим ништа од свега тога но Тебе, Господе, Тебе Јединог тражим.“

О браћо моја, није Бог оно што се тражи телесним очима, нити је човек оно што се види телесним очима. Оно што се види у васцелој природи јесте само нешто од Бога; но оно што се види у телесној ризи јесте само нешто на човеку. Бог је љубав, браћо, што небо спушта ка земљи би човек је љубав браћо, што земљу диже ка небу. И знајте браћо, да Бог нас све подједнако воли, јер је и сам рекао да не гледа ко је ко, али треба да се запитамо колико ми Њега волимо и само је ту проблем.

Стефан Ћосић