Наши ученици учествовали су на сајму виртуелних предузећа одржаном у Београду
1. Дан
Нервозни смо… Како и не бисмо били! Мада то нико не показује. Сви се кријемо иза насмејаних и срећних лица, а у себи прикривамо нервозу.
Све је било спремно већ 08. марта 2006. године у поподне, а нама се чинило ккао још увек нешто недостаје.
Директор нервозно телефонира, а остали професори по ко зна који пут прелиставају фасцикле. А ми – усплахирено износимо документа, џиновске кутије непрегледно залепљене са свих страна и „строго“ пословне комплете уредно испеглане и очеткане. Добро… Женски део популације био претерано оптерећен. За то су се побринули наше колеге – каваљери.
Пут до Београда нисмо осетили. Време је пролетело у причи ученика и професора и бележења видео камером сваки занимљив детаљ разговора. Нисмо помињали сајам. Сматрали смо да смо довољно припремљени за сваку непријатност или било какву другу ситацију стога смо се позабавили уживањем у благодетима нашег пословног пута.
По доласку у велелепну престоницу дочекали су нас љубазни домаћини Друге Економске школе из Београда. У школи је организован ручак, где су се учесници сајма упознали и размењивали пословна искуства и рад у њиховим предузећима.
Потом је организован обилазак Београда. За то је била задужена Угоститељско – туристичка школа из Београда. Свако до учесника је добио беџеве и капе различитих боја. То је значи, да обилазак Београда за сваку групу неће бити исти. И обилазак се завршио, одмах смо дошли у школу домаћина.
Да би све личило на прави пословни коктел, доживљај је употпуњен приредбом ученика поменуте школе која је одликовала презентирањем знања ученика из разних области: хорско певање, беседе, рецитовање и друго. По завршетку, прозвани су ученици који ће спавати код „колега“. И тако се завршио наш први дан.
- Дан
Други дан је почео са буђењем од стране професора који су мислили да ћемо закаснити на сајам. Били смо први испред „ Дома синдиката“. Полако смо почели да уносимо ствари и нашу фамозну лутку Цветану. Почело је припремање штандова. Све је забележено оком фото- репортера ( професора Раденка Марковића). На штанду WSB није било проблема, јер су имали најмање ствари да поставе, пет слика и то је то. Љубазне колеге су касније помагале колегницама. На њиховом штанду је било много напето, јер су сви хтели да буду паметни. Но, и ти проблеми су решени.
Сајам је отворио министар просвете Слободан Вуксановић и тада су почели да улез први гости на сајам.
Сваки гост је добио вредносну картицу од 50.000 динара са којима су могали да пазаре на сајму ( чиста грешка домаћина ). Картицу су прво савијане, а потом су дељене гостима на штанду WSB
Ко није знао да су то средње школе које импровизују предузећа и робу, сигурно би помислио да је на правом сајму.
Испред сваког штанда стоји група људи, које се распитује о производима, начину плаћања и итд.
Око 14 часова стижу Ужичани, одељења друге и треће године пословних администратора. Једино су они били фер током куповине на сајму. Куповали су у свим виртуелним предузећима, што друге школе нису примењивале.
Штанд „ Sportexx-a“ посетили су и челни људи „ GTC“-a , који су били одушевљени комуникацијом и наградном игром ( лук и стрела, за одређене поене се добија одређена награда).
Први дан је сајма остао запамћен и по глупирању ученика из Ниша који су се попели на балкон и песмом привлачили купце на свој штанд.
У 16 часова су покуповане вредније ствари и почело је напуштење сајма. Током првог дана, сајам је посетило преко 3000 људи.
На наше велико изненађење домаћини су организовали одлазак у дискотеку, а професору су нам дозволили да останемо до када ми желимо.
- Дан
Трећи дан сајма је покварила Либерално – демократска партија које је излепила цео „ Дом синдиката“ са својим рекламним материјалом.
Тај дан је био планиран за посете школама у којима још није почела реформа и где још нису уведени образовни профили. То је захтевало што више времена, јер је морало да се објасни свакоме за шта служе платне картице, и како са њима да купују на штандовима. Други дан је трајао краће. Око 15 часова почело је распремање штандова. По један ученик и професор из сваке школе су отишли да приме захвалницу и учешће на сајму. Посебне похвале добио је штанд WSB који је олакшао посао свим предузећима на сајму.
Пут од Београа до Ужица провели смо причајући о утисцима, и били смо задовољни као и професори.
Овај сајам виртуелних предузећа је непоновљиво искуство, и надамо се да ће већина ученика наше школе бити у прилици да учествује у једном таквом догађају.
На крају се захваљујемо директору који нам је омогућио да учествујемо на сајму, професорима који су били фер према нама и нашим пословним партнерима без којих овај сајам не би било толико успешан : „ТЖВ“, Фантазија“…
Шушка се да ће следећи сајам виртуелних предузећа бити у Ужицу….
Марковић Дејан и Костић Марија