14.5. – крећемо, неиспавани и уморни, али нас будне држи сазнање да ћемо се супер провести. Тек што заузмемо места (после вишеминутне свађе), неко рече: ,, Брже, довели нас у пивару!‘’ А, Зрењанин! Досадан и тмуран град. Једина светла тачка је пивара. Згураше нас све у један ред и кренусмо у обилазак. Али, врхунац обиласка је био бесплатно дељење пива. Свако узе по литар, два и супер за журку. Након обилазак пиваре пoходили смо манастир Хопово.

Дан за путовање је био грозан. Киша, ветар, па тако ни у паузи нисмо могли поштено да уживамо. Само смо чекали тај ,,чувени‘’ хотел.

Па, кад боље размислимо и није био лош. Обезбеђење је било мало грубо, нису нам дали ни у холу да седимо, али све у свему и нису били тако лоши. Када се напокон сместисмо у собе, почело је спремање за журку. По собама све је замрло, никог нема. Сви лудују на журки. И тако све до пола 3, скакали смо и лудирали се, док се не вратисмо у собе. Али, наравно ни тада није било спавања, јер је на истом спрату била екскурзија из Баточине. Стварно су били супер!

15.5. 8:00 – устајање, доручак. Нико не зна где се налази после синоћњег пијанчења. Потрпасмо се у аутобусе и правац Суботица. Прва станица – Синалко. Провели су нас кроз фабрику, показали постројења и на крају нас одвели на дегустацију. ,, ‘Ајде, ‘ајде, доста је било. Идемо мало у Суботицу. Имате два сата слободног времена. ‘’

19:00 – хотел, Нови Сад. Спремамо се за другу бурну ноћ. Али, ова је била мирнија него прва. Ваљда смо сви били уморни од свих тих силних обилазака.

16.5. – Напокон дочекасмо и трећи дан. Једина обавеза је била обилазак Петроварадина и после стижемо у наше Ужице.

Све у свему, када смо после наше бурне екскурзије сабирали утиске, видели смо да и није била толико лоша. Ипак, више среће следеће године.

Ј.Н. , Т.П