Напољу беше тмурно, али набацисмо своје разнобојне осмехе и уђосмо у аутобус пуни елана и позитивне енергије. Међусобно се пребројавасмо и коначно  кренусмо на дуго ишчекивану екскурзију. Прво место на којем стадосмо, беше Крагујевац. Прошли смо кроз центар и уз сувише дуге степенице се пробисмо до Музеја. Ту смо могли погледати изложбу у галерији. Било нас је пуно, па нас поделише у више група. Пошто се дуго чекало на тај улазак у галерију, неки од нас одустадоше па завршише разгледајући графите исписане по зидовима оближње школе. Сада прескачемо свако лудовање, певање, смејање, конзумирање алкохола, имитирање професора, скакање, ,,џакање‘’, као и сваки облик зезања ученика у аутобусу. Касније посетисмо лепо уређен женски манастир Копорин, као и цркву Покајницу у којој сви при изласку ударише главом у врата и где смо камером забележили овчице које жваћу траву.
Стижемо на Сребрно језерео, надомак Доњег Милановца, наше прво преноћиште или неноћиште. После доста сређивања, мацкања, лицкања и парфемисања, кренусмо у дискотеку ,,РАЈ‘’ (мислим да се тако зове, опростите ако грешим, свеједно назив баш узвишено звучи). Атмосфера у дискотеци није била лоша, уз неку, да кажем, добру, музику играсмо и скакасмо. И тако музика се промени, неки остадоше да ђускају уз наше ,,грандовце‘’ и ,,ситирекордовце‘’, а неки вече завршише шетајући око језера или певајући на љуљашци. Ах, заборавиј да напоменем да професори пресреташе ученике у кријумчарењу алкохола, али се они ипак снађоше (нећу рећи како, узалуд се надате). Када се већ поменути са јутарњим цвркутом прица побунише због нашег бдења, неки заспаше, али већина настави да кришом лелуја и виори.
Ујутру кренусмо до Голубца и Лепенског Вира, где смо видели чудне куће на неолитком налазишту. Касније коначно стигосмо на наше ,,second‘’ преноћиште, у Кладово. На зиду после хотела ,,Ђердап‘’ прочитах графит ,,Кладово, устани из гроба‘’. Каснијим обиласком овог веома пустог града потврдисмо мисли незнаног јунака. Надлежни органи управе хотела нас, да кажем, преварише за дискотеку, па се сами организовасмо и направисмо журке по собама. Занимљиво је било возити се лифтом, као и сагледавати невероватно леп призор лепоте Дунава и махати братској Румунији. После опијања, лудовања, вриштања и промуклих гласова, као и примања инфузије и позајмљивања цигарета од професора, освану дан. У новом дану, нећу помињати стање ученика, већ да смо обишли хидроелектрану ,,Ђердап‘’, музеј ,,Хајдук Вељка‘’ и Мокрањчеву кућу у Неготину. Такође смо обишли археолошко налазиште Гамзиград. И онако изнемогли, изгладнели, уморни и са извесним потребама заустависмо се у родном граду славуја Мирослава Илића, Мрчајевцима. Ту се наједосмо, мало предахнусмо и кренусмо радо и нерадо у наш завичај.
Све у свему, ура екскурзија!
Невена Радојичић