* **

Тридесети данас дан је,

Октобар се месец вуче,

Ми хоћемо за Италију,

К’o да нас неко по ушима туче.

Пред одлазак проблеми су многи,

Причају нам о сексу и дроги.

Чувајте се децо наша драга,

Да не буде проблем и јада.

Визу су нам одбијене,

На пут треба да се креће.

Поред десет ученика  Симке и

Слађа имадоше среће.

Аутобус од месеца четири,

к’о авион преко гране лети.

Круже приче да нам торбе падају,

Али се ученици проводу надају.

Путовасмо око 30 сати,

Беше мука, ал’ не смемо стати.

Не стигосмо ми до Трста,

Одлука је била чврста.

Да се право до хотела иде,

Да нас одмах на вечери виде.

Лидо мало место беше,

Водичи  нас сада теше,

Због хотела још се лута,

Погрешисмо 500 пута.

Иако нас пут измори,

Душа наша диско воли.

Ноћ вештица ствар је јака,

Стартоваше два дечака.

Цола и Ђена добише своје,

Јер су били обучени у одело

Беле боје.

Ноћ је тада била дуга,

Морало је да се цуга.

Буђење нам тешко пада,

У глави нам хаос влада,

Јер напољу киша пада.

Венеција град на води,

Тешко оном ко се тамо роди.

Кабаница главно нам одело,

Излет нам је баш присео.

Баш за љубав има дара,

Бојана нам шармирала Сара.

Дође вече водич рече:

„ У диско се сада креће,

7 евра прво дајте и ништа нас

Не питајте. „

Коктел један баш је страва,

Од њега те и не боли глава.

Пила га је цела дискотека,

Памтиће се целог века.

Италијан, свадбар један, Српкиње је

Све стартов’о

Ал’ се ниједна није дала на крају је

сам остао.

Увече су журке луде

Ту ти свашта нешто буде.

Разредне нам добре биле

Контролу нису спроводиле.

Верона је град из снова

Није лоша ни Падова.

Сунце нам се насмешило

То нас мало утешило.

Ту су многе слике пале

И велике паре дале.

У заборав да не падне

Успомена да остане.

У собама журке луде

Чуда разних увек буде.

У четворци влада шема

Мувају се Цвијовић и Рема.

Шиптари нам добацују

Свако вече у хотелу пију.

До проблема неких дође

Ми желесмо да се одмах пође.

Брзо дани пролетеше и већ треба

Да се креће.

Остала нам два острва, обићи се све

То мора.

Бродићем се ми возимо

По пучини ми пловимо.

У Трсту се шопинг спрема

Али пара нико нема.

Трг у Трсту много леп

Прогледо би чак и слеп.

Радишић нам предлог даје

Да у новинама дође до објаве.

Ауторке ове песме из четворке две

Су блесе.

Све у свему, луди провод беше

Они што не мисле тако нека се

Утеше.

Бојана Вукотић и Видаковић Ивана